Biografija

Jedina istinska biografija je djelo.    (Lojzo)

 
 

 

Rodjen u Mrkonjic-Gradu 13.aprila 1933.godine.Poslije srednje tehnicke skole koju je zavrsio u Banjoj Luci(gdje su  mu roditelji preselili 1941.)Odlucuje da je slikarstvo ono sto ga privlaci,te upisuje VPS,likovni smjer,takodje u B.Luci,a zavrsava studij u Sarajevu u klasi profesora i slikara Radenka Misevica i Hakije Kulenovica.(1954.god.)Slijedi studijsko putovanje po Italiji.
Radio je kao likovni pedagog u OS"zmaj Jova Jovanovic".Sa kolegama ,slikarima (svi su bili i pedagozi)iz grupe "Cetvorica"izborio se za novi pristup nastavi,za slobodan,moderan djeciji izraz likovnosti.Njegovi ucenici su dobijali zlatne medalje i nagrade na svjetskim izlozbama.
Bio je clan ULUBiH-a.Svoje slike izlaze od 1955.godine.
U B.Luci je ostao i kada je bilo najteze,zivio i radio(slikao i pisao) do zadnjeg dana,31.marta 2007.godine

 

КОЛЕКТИВНЕ ИЗЛОЖБЕ:

 

1955

Четворица, Дом културе, Бањалука

 

1956

Прољетна изложба/Ћурић, Мисирлић, Симић, Штаљо, Дом културе, Бањалука

Изложба посвећена Петру Кочићу, Народни музеј/Народна библиотека „Петар Кочић“, Бањалука

На изложби УЛУБиХ-а излаже као гост, Сарајево

 

1957

Изложба у част дана ослобођења Бањалуке, Дом културе, Бањалука

На изложби УЛУБиХ-а излаже као гост, Сарајево

 

1958

Четворица, Дом културе, Бањалука

 

1962

Први јесењи салон, Дом културе, Бањалука

 

1963

Сликари из Бањалуке/Бербер, Ћурић, Мисирлић, Ширбеговић, Штаљо, Дом ЈНА, Љубљана

Комуна и култура/југословенско савјетовање, Дом културе, Бањалука

 

1964

Други јесењи салон, Дом културе, Бањалука

Изложба ликовних умјетника бањалучког среза, Бањалука

 

1965

Изложба слика и графика/Ћурић, Мисирлић, Ширбеговић, Бербер, Драгуљ, Вајагић, Вила-Богданић, Тиквеша, Раднички универзитет, Мостар

Изложба слика поводом двадесетогодишњице ослобођења Бањалуке/Бербер, Ћурић, Дугоњић, Гранић, Мајданџић, Мисирлић, Ширбеговић, Штаљо, Салон музеја у Кастелу, Бањалука

 

1966

Изложба бањалучких сликара, Сарајево

 

1967

Избор графике из колекције Дома културе, Кула у Кастелу, Бањалука

Изложба акварела/Бекир, Енвер, Кемал, Лојзо, Кула у Кастелу, Бањалука

 

1968

Четврти јесењи салон, Дом културе, Бањалука

 

1970

Изложба сликара-педагога и њихових ученика, Културни центар Пирели, Милано

Изложба чланова Подружнице бањалучких ликовних умјетника, Салон народног позоришта, Бањалука

 

1971

Изложба Подружнице ликовних умјетника Бањалуке, Дом културе, Бањалука

 

1972

Изложба чланова Подружнице, Бањалука

Изложба уља, пастела и акварела/Мисирлић, Гранић, Ћурић, Дом културе, Зеница

 

1973

Изложба сликараСРБиХ, Босанска Градишка

Изложба сликара СРБиХ, Љубија

Изложба акварела Алојза Ћурића и линогравура Кемала Ширбеговића, Умјетничка галерија(изложбени салон Дома ЈНА), Бањалука

Изложба акварела Алојза Ћурића и линогравура Кемала Ширбеговића, Раднички дом, Љубија

Изложба „Мркоњић бојом, обликом, линијом“, Дом Завнобих-а, Мркоњић град

 

1974

Изложба ликовних радова бањалучких умјетника/Д.Бербер, О.Бербер, Бешић, Ћурић, Дугоњић, Ђузел, Гранић, Мисирлић, Мунџић, Спремо, Штаљо, Тауш, Градски музеј, Вуковар

Умјетност БиХ 1945-74, Умјетничка галерија БиХ, Сарајево

 

1975

30 година ликовног стваралаштва у Бањалуци 1945-1975, Умјетничка галерија, Бањалука

 

1976

Изложба Удружења ликовних умјетника Босне и Херцеговине, Подружница Бањалука, Бањалука

Изложба Удружења ликовних умјетника Босне и Херцеговине, Подружница Бањалука, Ријека

Ликовни умјетници Бањалуке/Бешић, Бербер, Ћејван, Ћурић, Дугоњић, Гајић, Гранић, Мисирлић, Мунџић, Пећарић, Спремо, Суљановић, Штаљо, Студентски град „Вељко Влаховић“, Београд

 

 

 

1977

Ликовни умјетници Бањалуке/Бешић, Ћејван, Ћурић,Дугоњић, Гајић, Гранић, Мисирлић, Мунџић, Суљановић, Спремо, Штаљо, Дом културе, Бањалука

Изложба Удружења ликовних умјетника Босне и Херцеговине, Подружница Бањалука, Бањалука

Изложба Удружења ликовних умјетника Босне и Херцеговине, Подружница Бањалука, Ријека

Ликовни умјетници Бањалуке, Тузла/ Марибор/ Суботица/ Мостар

 

 

1978

Изложбе акварела Алојза Ћурића и карикатура Симе Драшковића и Алије Хафизовића, Раднички универзитет „Ђуро Ђаковић“, Сарајево

Изложба Удружења ликовних умјетника Босне и Херцеговине, Подружница Бањалука, Бањалука

Изложба Удружења ликовних умјетника Босне и Херцеговине, Подружница Бањалука, Ријека

 

 

1979

Бијенале акварела Југославије, Галерија „Вјекослав Карас“, Карловац

ХДЛУ заједнице општина Вараждин и УЛУБиХ Друштво ликовних умјетника, Дом културе, Бањалука

Друштво ликовних умјетника Бањалуке, Ликовни салон Ротовж, Марибор

Друштво ликовних умјетника Бањалуке, Дом културе, Бањалука

Друштво ликовних умјетника Бањалуке, Умјетничка галерија, Осијек

 

1980

Југословенско сликарство шесте деценије, Музеј савремене уметности, Београд

25 година Дома културе и 25 година оснивања групе Четворица, Дом културе, Бањалука

Сарадња Универзитета Марибор – Бањалука, Дом културе, Бањалука

Друштво ликовних умјетника Бањалуке, Дом културе, Бањалука

 

1983

Likovni annale, Kaštil kod Lože, terasa ljetnog kina, Bol na Braču

Ликовни умјетници Ријеке и Бањалуке, Умјетничка галерија, Бањалука

Ликовни умјетници Ријеке и Бањалуке, Мали салон, Ријека

 

1986

Стална поставка – умјетност БиХ 1896-1986, Умјетничка галерија БиХ, Сарајево

Изложба 40 година Удружења ликовних умјетника БиХ, 1945-1985, Collegium artisticum, Сарајево

Изложба 40 година Удружења ликовних умјетника БиХ, 1945-1985, Галерија југословенског портрета, Тузла

 

1989

Избор дјела из приватног власништва, Умјетничка галерија, Бањалука

 

1990

Изложба Бекир Мисирлић, Афан Рамић, Милан Станојев, Јармила Вешовић, Павел Медвешчак, Коља Мићевић, Алојз Ћурић, Галерија Шехер, Бањалука

 

1992

Акварели и цртежи из фундуса галерије, Умјетничка галерија, Бањалука

 

2003

Изложба Отворена кућа, Галерија Шехер, Бањалука

 

2005

Поетике бањалучких ликовних умјетника друге половине ХХ вијека из фундуса Музеја савремене умјетности РС, Музеј савремене умјетности Републике Српске, Бањалука

 

САМОСТАЛНЕ ИЗЛОЖБЕ:

 

1975

Изложба акварела, „Босна“- комбинат коже, обуће и галантерије, Бањалука

 

1978

Изложба акварела „Обале Врбаса“, Раднички универзитет „Ђуро Ђаковић“, Сарајево

 

1979

Изложба акварела, Дом културе, Бањалука (39 акварела из периода 1956-1979)

 

1989

Изложба акварела, Умјетничка галерија, Лакташи

 

1994

Razstava „Oбале Врбаса“, Галерија КУД Франце Прешерн, Љубљана

 

2003

Лојзо, Бањалука-Вечићи

НАГРАДЕ:

 

1964 - Награда публике, Други јесењи салон, Бањалука

1965 – Диплома за изузетну заслугу на Југословенским изложбама дјечијих ликовних радова, Нови Сад

1968 - Откупна награда Четврти јесењи салон, Умјетничка галерија, Сарајево

1978 – Диплома заслужног ликовног педагога Југославије

1980 - Награда „Хасан Кикић“ за значајна остварења у области образовања и васпитања

1980 – Орден заслуга за народ са сребрном звијездом

1985 - Златна плакета за изузетан допринос у развоју културе, СИЗ културе, Бањалука

2003 – Априлска награда за посебан допринос развоју Бањалуке

- Априлска награда, Бањалука

- Награда за педагошки рад, Шесто међународно бијенале фантастике , Мартин, Чехословачка

- Групна награда „Веселин Маслеша“, Изложба ликовних умјетника бањалучког среза

 

 

 
 

 

Izlozbe:
1955.u Banjoj Luci sa grupom"cetvorica"
1956.u Banjoj Luci sa grupom "Cetvorica
1956.Banja Luka,na Kocicevoj izlozbi
1957.u Banjoj Luci,sa grupom "Cetvorica"
1957.u Sarajevu,na izlozbi ULUBiH-a
1958.u Banjoj Luci,sa grupom "Cetvorica"
1958.Sarajevo,izlozba ULUBiH-a
1963.u Banjoj Luci,na I.jesenjem salonu
1963.izlozba u Ljubljani i Rijeci
1964.u Banjoj Luci,na II.jesenjem salonu
1964.u Banjoj Luci,na izlozbi likovnih umjetnika banjaluckog sreza
1965.u Mostaru,izlozba "Devet slikara"                                                                                                 1966.u Sarajevu,na izlozbi banjaluckih slikara
1967.Banja Luka,izlozba akvarela
1970.u Milanu(Italija)na izlozbi slikara pedagoga i njihovih ucenika
1970.u Banjoj Luci,izlozba slikara Podruznice
1972.Banja Luka,izlozba clanova Podruznice
1973.u Banjaluci na izlozbi akvarela i linogravure "Curic i Sirbegovic"1973.
1973.Mrkonjic-Grad,izlozba umjetnika rodjenih u Mrkonjic -Gradu
1974.na izlozbi u Vukovaru i Rijeci
1975.u B.Luci i Sarajevu"30 godina  likovnog stvaralastva u Banjaluci"
1976.Tuzla,izlozba likovnih umjetnika Banjaluke
1977.u Banjoj Luci,izlozba Podruznice likovnih umjetnika Banjaluke
1977.Karlovac,"Bijenale akvarela Jugoslavije"Galerija"Vjekoslav Karas"
1977Vinkovci,BAJ,Galerija umjetnosti
1978.Banja Luka,izlozba Podruznice i Drustva likovnih umjetnika Banjaluke i Rijeke
1978.U Rijeci,izlozba Podruznice i Drustva likovnih umjetnika Banjaluke i Rijeke
1978.u Sarajevu,samostalna izlozba akvarela"Obale Vrbasa"
1978.U Banjoj Luci,samostalna izlozba po radnim organizacijama
1978.u Zrenjaninu,Subotici i Sremskoj Mitrovici,na izlozbi"Banjalucko slikarstvo"
1979.Maribor,Banja Luka,Osijek i Varazdin,izlozba Podruznice likovnih umjetnika Banjaluke
1979.Banja Luka,Dom kulture,akvareli Lojze Curica
1989.Laktasi.samost.izlozba,akvareli,pasteli ,gvas
1994.Ljubljana,samostalna izlozba"Obale Vrbasa"
2003.Banja Luka,"Otvorena kuca"Galerija Seher(sa slikarima;Bjorn Brusewitz,iz Svedske,Amir Mundzic i Enes Mundzic,B,Luka)
2004.Banja Luka-Vecici,Samostalna izlozba akvarela.

 

Nagrade:
 
Prva Aprilska nagrada grada Banje Luke
Grupna nagrada "Veselin Maslesa" na izlozbi likovnih umjetnika banjaluckog sreza
Nagrada publike na II.jesenjem salonu
Otkupna nagrada Umjetnicke galerije BiH u Sarajevu
Nagrada"Zasluzni likovni pedagog"
Grand Prix,za likovnu fantastiku na svjetskoj izlozbi (Martin,Cehoslovacka)
Aprilska nagrada(Udruzenja gradjana Banje Luke)
Nagrada "Hasan Kikic"za pedagoski rad
Orden zasluga za narod sa srebrnom zvijezdom

 

1933

Алојз Ћурић рођен је 13.априла у Мркоњић граду у радничкој породици од оца Звонка, обућара и мајке Елизабете, домаћице.

1942

настањују се у Бањалуци.

1948

од своје петнаесте до двадесетчетврте године се бави гимнастиком и спортском педагогијом, што га је и навело да се опредијели за васпитни рад са дјецом 

1952

почиње се бавити сликарством. Уписао Вишу педагошку школу у Бањалуци. Прву годину похађа у Бањалуци, код професора Боже Николића, а другу у Сарајеву[1], код професора Раденка Мишевића. Дружи се са Енвером Штаљом у коме препознаје сличност у сензибилитету и амбицији.

1953-1954

гаји наклоност према илустрацији и цртежу које објављују омладински листови у БиХ као посебне прилоге.

1954

завршио Вишу педагошку школу у Сарајеву.  Уписује школу резервних официра у Загребу, гдје током школовања обилази музеје и галерије.

1955

почиње активно дјеловати у бањалучком ликовном животу са првом изложбом групе „Четворице“, коју су чинили још и Душан Симић, Бекир Мисирлић и Енвер Штаљо. У каталогу штампаном  уз изложбу ови млади умјетници објавили су и свој Манифест. У њему су, поред осталог, написали :“Настојимо да стварамо што самосталније и да смо слични у томе да ни са ким нисмо слични. Свој четворици су својствене неке заједничке црте: „..бавимо се истим позивом, који је у уској вези са нашим сликарским радом, имамо извјесни револт на школску оставштину појмова о пиктуралном занату и функцији сликарства у друштву и константно смо у оскудици с материјалним средствима, која су за ову врсту дјеловања неопходно потребан.“ Духовни вођа групе је био Душан Симић код кога су се састајали и водили дуге разговоре о умјетности, естетици и новим ликовним истраживањима

Његови рани радови настају под великим утицајем Лубарде. Сам умјетник каже:“Лубарда ми је помогао да одем у Мркоњић, да тражим и нађем свој камењар.“

Запошљава се у основној школи „Јован Јовановић Змај“ у Бањалуци, као наставник ликовног одгоја, у којој ће предавати наредних 38 година. У раду са дјецом уноси ентузијазам и обогаћује педагошки рад са новим садржајима, ослобађајући у дјеци њихов стваралачки потенцијал.

1956

отвара се прва изложба дјечијих радова.

Алојз Ћурић, заједно са Мисирлићем и Штаљом учествује у реализацији изложбе посвећене Петру Кочићу, на којој је Иво Андрић, који је присуствовао као гост, изрекао све похвале за младе умјетнике.

1957

на Другој међународној изложби дјечијих ликовних радова, Алојзова ученица добија златну медаљу за Југославију. Од тада ће дјеца почети да излажу на изложбама у бившој Југославији и иностранству, на којима ће добити бројне награде, похвале и признања. 

1958

донесена Декларација у Вогошћи, којом се усмјерава предмет ликовног одгоја и образовања у будућности.

1960

изложба дјечијих радова у салону „Ђуро Салај“ у Београду. Добија добру критику од стране познатих београдских умјетника(Табаковић, Гвозденовић, Бијелић..)

1961

са смрћу Душана Симића, завршава се постојање групе „Четворица“. Тројица осталих сликара настављају да излажу групно и индивидуално.

1962

добитник је награде публике на Другом јесењем салону у Бањалуци.

1961-1965

посебан период у његовом стваралаштву у којем настаје већи број слика у уљу чија тема су били млинови и самари.

1965

Центар за ликовно васпитање дјеце и омладине Војводине у Новом Саду награђује 9 ликовних педагога за успјех на изложби дјечијих ликовних радова, а међу њима и Алојз Ћурић.

Академски сликар Богомил Карловарис је поводом тога написао: „...Прво бих споменуо Алојза Ћурића из Бањалуке, чија способност да дјецу понесе, да им покрене машту, стваралачку енергију, обезбјеђује једну посебну ликовну представу о дјечијем изразу која је мјешавина спонтаности, елемената фолклора и савремене ликовне форме...“

1968

добитник је откупне награде сарајевске Умјетничке галерије на Четвртом јесењем салону у Бањалуци.

1969

након катастрофалног земљотреса у октобру у Бањалуци, ради низ цртежа разрушеног града.

1969-1970

радио у комисији за формирање Умјетничке галерије.

1970

оженио се са Енисом Османчевић, бањалучком пјесникињом.

На међународној  изложби радова ликовних педагога и њихових ученика у Центру културе Пирели у Милану, представљао је БиХ. Излаже осам слика.

1972

родила му се кћерка Ведрана.

1978

добија диплому заслужног ликовног педагога Југославије.

1979

на Шестом међународном бијеналу дјечије фантастике добијају Grand Prix.

Приређује ретроспективу радова од 1956-1979 у Дому културе.

1980

излаже „Млин IV“ из 1962. године на изложби „Југословенско сликарство шесте деценије“ у Београду. У каталогу изложбе Азра Бегић пише о сликарству у БиХ: “...видљив је развој у трансформацији реалног код Алојза Ћурића, чији пејзажи још чувају асоцијативну везу са реалношћу, али су већ знатно удаљени од дескрипције конкретног мотива из природе, унеколико и под лубардиним утицајем.“...

1985

добија Златну плакету за изузетан допринос у развоју културе у Бањалуци.

1992-1995

рат у Босни.

Добија отказ у школи у којој је провео читав радни вијек.

2003

добија Априлску награду за посебан допринос развоју Бањалуке.

2007

умире у свом стану 31.марта.

 

Био је члан Удружења ликовних умјетника Босне и Херцеговине (УЛУБиХ)


 

[1] Школа се сели у Сарајево

 

 

 

 

 

Kratka setnja kroz izlozbe uz interesantne zapise u vidu predgovora, kritika ili Lojzinih komentara...

   
       
     
PREDGOVOR(ujedno slovo na otvaranju )IZ KATALOGA IZLOZBE U MOSTARU1965.god
 
   U zivotu slikara i onih koji ga prihvataju ravnodusnost je identicna savremenoj ikonoklastiji.Najcesce ima ih onoliko,koliko nema podsticaja stvaralastvu,nacelima duha,lirizma,autenticnom...
   Po obicaju kod nas usamljeni dogorijevaju vec na pocetku,ocekujuci smjelost i podrsku sa strane.A nje niotkud godinama,cemu smo svi svjedoci.
   Jer provincija nismo aposteriori,tek iza dobra djela...
   Prije ideje o izlaganju u Mostaru bila je Vila(misli na slikarku Vilu Memnunu Bogdanic).Iza njene ideje slijedila je spontanost pocetka,koja ce nas opravdati do slijedece izlozbe.
   Pred licem ljudi i vremena slikarsko okupljanje,pored drustvene obaveze,koju sebi namecemo,obezbjedjuje samo po sebi izvjesnu pretencioznost.Od njenog repertoara svojim cemo zvati onaj dio koji pripada mladosti.
   Nikad necemo biti mladji...
   Ali,mladost i njenu duhovnu dimenziju treba zakititi,uvijek aktuelnom Tinovom pitalicom:HOCE LI IKADA USTATI U NAMA ZAKRZLJALE MOCI NASE BITI?
   Ova izlozba devet je subjektivnih naslucenih odgovora ovom pitanju.Naslikanih u klimi savremenog jugoslovenskog slikarstva i od ponesenog srodnog tla - naseg  bosansko-hercegovackog regiona,u kome jos uvijek najmudrije stoji pod vedrim nebom,u kamenu stecaka,i najveselije lezi na podu u cilimima...
   Dici se,na zidove stici mladi,svoji i novi,u ritmu vremena kojega zivimo i deveramo,pretpostavljala je zelja za drugovanjem.
   Da.Na pocetku samo toliko u Mostaru.
   Jer kada slike dodju na prelo i postanu jedno,individualne tajne,nekako djecacki se skriju,pa ostaje ruka u ruci - zajednicka teznja za prevazilazenjem...
 
                                         ALOJZ CURIC

 

     
     
LOJZO CURIC
Dom kulture Banja Luka 7. - l7.11.1979.mali salon
 
(tekst u katalogu izlozbe)
 
   Jezik akvarela,jezik je minule vode,iscezlih ponornica..Jezik zaustavljenog preobrazaja.
   Prepoznajemo ga,u setnji na akvarelnim listovima ALOJZA CURICA,zatocenim iza stakla.
   Scene,slicice,dozivljaji,drhat mrljom dotaknutog nerva i oduhovljene mrlje,gdje su um i ruka,srce i damar kista toliko bliski da izmedju njih postoji samo prividni posrednik,minikozmos zivcanih vlakana i kapilara.Freska na svetom zidu papira,koji moze stati u obicni blok,dio nedosegnutog zida panteistickog hrama,akvarel - avantura za istinskog majstora.
   Skoro dvadeset i pet godina veze trenutak nastanka prvi i posljednji list na ovoj izlozbi.
   Valja reci,u vrijeme "CETVORICE,"na prvim njihovim izlozbama u Banjaluci,Alojz Curic nije izlagao akvarele.Oku posjetilaca otvarao se tad njegov svijet tempera,ulja,crteza u tusu.Akvareli su ostajali u intimnosti ateljea,kao neotvoreni svijet,kao srh podzemnog pupanja na neotkinutoj grani,donesenoj iz sume ili vocnjaka.
Poslije godina - kakvo bujanje!Kao da je slikarska priroda CURICEVA,njegov pjesnicki agon,gotovo nenadano a potpuno nasao svoj pravi izraz,svoj eruptivni koloristicki iskaz.Mudri,kostruktivisticki plodovi smedjih sezdesetih godina,velika faza MLINOVA,zbijene energije,kao da je eksplodirala poput morganjan u raskos boje,u pagansko,oniricko,bosansko godisnje doba.
   OBALE VRBASA,izlozba akvarela u Sarajevu,prosle godine,a posebno ovaj izbor,u banjaluckom Domu kulture,s motivima Vrbasa i krajiskih predjela,autohtono su svjedocanstvo godina,likovni zavicajni spjev umjetnikovog zrelog doba.
   Vrbas i njegove obale,taj gorljivi Vrbas,s plecima planina lijevo i desno od svoje zitke zelene,inkomenzurabilne kicme,ulovljen je i zatocen u geografiji papira,kao na hartiju negdanje  zupe Zemljanik.
   Svijet u kapi akvarela.
   Akvarel - taj njezan i tanan instrument,izranja krajisku praharfu,potopljenu u vodi,u trenu slikarske avanture koja traje koliko i susenje papira.
   Misao akvarela,pogled akvarela,bistri se i zatravljuje u vodi.Zemljana vatra na samoj medji zraka i vode.
   Kao u Monetovim magnovenjima i opsjednutoscu pred proplamsajima svjetlosti i iskustva,pred Ruanskom katedralom,i u akvarelnim tajnama sjena i osvjetljenja mi naslucujemo i prepoznajemo jedan te isti buk,jedan slap u Novoseliji sa doseljenim mu,zblizenim obalama,starim mlinom i vidikovcem,sibljem,cvijecem i vrbaskim travuljinama..Kroz grak gavrana,karmin svibnja,put kroz pelin - Vrbaski grad.I vrijeme vrbasko.
   U prepoznatom slapu brcka se i kupa slikarevo oko,zagledano netremice.
            
                                                                                            

 Irfan HOROZOVIC

 

     

 

     
   
Tekst iz kataloga izlozbe akvarela ,GALERIJA"Slavka Ignjatic Njezic",Laktasi,1989.
 
   Akvarel,voda tece!
   Po bjelinama neizvjesnosti - vodena boja.Hitra ruka,avantura intuicije i vjera u ishod,bivaju poput djecaka koji je otrcao za leptirom...Pocelo je s maglama,nastajanjem i nestajanjem u krajoliku,a nastavilo slobodama individualnog izbora beskrajnih likovnih mogucnosti vizije i oskudnog materijala.
   Bjelina papira,pustos nicega,u akvarelu jesu fluid u prostoru,dio forme,izazov i posljedica temperamenta,..
   Nije slika priroda okradena,vec pokraden covjek uime ljepote,i ljepota uime covjeka.
   Nije slika samo omaglica i sretan slucaj,po papiru prosetala obojena voda koju hvata snohvatica kista u hitnji...
   Sva putovanja imaju svoju Itaku.I tako ostati nije nam dosudjeno...
   Gdje ima dobre vode ima i pjesme.
   Raspjevana Banja Luka,nekad na cetiri rijeke,danas bez i jedne bistre!
   Jos uvijek obale putuju kroz vrijeme,vode dijalog kao dvije starice o zivotu,skorupu ubranom urbanom u riznicama sudbina,kulturnog i izopacenog djelanja svijeta nas i minulih.Vode teku i odnose nase otrove,smetljista i maloumnosti spram djece i prirode.
   Vrbas!Uginu jedina muska rijeka.Pjevamo ga,pijemo ga,bijemo ga...Ostacemo zedni!
   Stao sam na mostu.Nisam se dao otjerati kao ni ovaj zacarani zivot na obalama vijoglave rijeke.Povjerio sam se mokrom papiru,zapitanoj radoznalosti.
   Vjecnost moze manje od djecije radosti igre zacinjana djela...
   Vrbas,prvi gradjanin staroga grada,ponudio mi djugumicu i zedj.A,ja njemu,njegovim medjama,svjedocima raskosi,nagrdjenim obalama,moj pogled kroz suzu akvarela.
   ...A kad su ljekoviti Laktasi sirom otvorili vrata gostoprimstva i zdravlja;a kad sam brdima upro ledja,puklo je polje u svijet problema i slike,sav prosut zivot,cestit dever do Save,okolo svjetlucavih tragova rimske vile rustike Ad Ladis,i nestalog srednjovjekovnog grada Livaca.
   Livce,Lijevce - njiva i livada,vrt i gumno,prostran dlan zemlje koju valja znojiti,tetositi i ploditi,prevrtat na ledja...
   ...Ravnicu vide ptice i bozje oci,posteno oko trece,pogled u covjekov mucan rad pod nebesima.
 
                           ALOJZ CURIC

 

 

     
   
TEKST IZ KATALOGA SAMOSTALNE IZLOZBE AKVARELA"OBALE VRBASA",SARAJEVO1978.god.
 
 
   Gdje ima dobre vode ima i pjesme.
   Gdje ima akvarela saznaju ljudi za svoje vode trostruka izvora:planine,oka i prihvatanja,kad odu rijeci da zagrabe,dovrse misao,sebe udvostruce.
   Nije akvarel samo omaglica i sretan slucaj,po papiru prosetale,obojene vode koju hvata snohvatica kista u hitnji...
   U Seheru ispod grada,u Gornjem,u prvobitnoj Banjoj Luci,cetiri se vode srele:Vodica postacu,Ilidze bolacu,Surtolija jejini i cergi,svi u Vrbasu,da u njemu grlom zajazimo.Zedni,pa bistri i horni...
   Ova brza bistra voda covjeka izaziva,koliko i krijepi.I razumije.Kad ni brasna,ni soli nije imala sirotinja,zelenu rijeku je imala.Nikada u kuce da provali.
   Do Banje Luke Vrbas k'o suza spadne.Usput otkljuca sve brave kamenih vrleti.Odjazi  Sjever i Jug.Nastere pored sebe luke,caire i polja,pa zidaj.Od brda do brda koritom kamdzijom:pola dade imena gradu zelenih meraja kraj vode.Dnom grumenje zlatno valja,valjanica donese pjesmu naviku i zdravlje.Popije nebo,prozore u vidike otvori.Uvuce glavu u ramena spokojstva',niz vjetre odnese svoje i nase jade,sapere zla vremena Krvave haljine,zelen damar,obraz mije,svakakav kao i mi,koncic povijesti tespiha otaca pod nogama grada,najvece tvrdjave na ravnom
   Legende mu ko sedre potopnice zaljubljene,pa iz njega u nas  gutljaj bajke i smisla trajanja.
   Vrijeme proslo:prije nego je zalupalo srce zemlje pod nama,i iz njega je beskrajno isteklo zdravlje vode vrucice.Kad utece zapad,pade ovdje istok na zgariste,tri puta se napi Vrbasa,ostade,pa sebi kad dodje,na prvoj kamenoj gradjevini uklesa vise vrata da sablja je zedna.Najzad,bolji ljudi kad padose Vrbasu,jos su zednili slobodu.Prosla su i vremena niz rijeku kad je sloboda bila zedna pravih ljudi.I oni stigose sa zvijezdom,zdravlje donoseci u vremena ova.
   Rijeke su sva vremena u sebi,u ocima nasim.Vrbas je otac,spomen i spomenik,ziva slika vremena u toku.I bikovanja acenju dajakasa bojovnika,pruzeknut izazov bukova i brzaka prkosnom soju mladica,koji o dno odupiruci celikom volje,uzvodno stigose do sebe izvora...
   ...I voda hladna "nosila jablana",i kicma vremenu koje nas rodilo,i naopak povodanj,napitak pjesmi,i cesma historija dusa nepresusna,trgnut mac u gnjevu vrela ljeta,i stozina gradu,i nadu i jadu nesvijesti,i bolestan ko da je siroce,a zdravlje ponudio usni djeteta svijeta i probisvijeta i gavranu na sred rijeke...
    Do Sofre u Gornjem Seheru pitka voda molitva.Od tog zadnjeg Tijesnog,mrciliste,lapot,kad obale usute,okrenu glavu,nezaj zacari,on ne razrahati se svoj medju svojima,Vrbas!Uginu rijeka otrovana gradom,njegovim bacenim smetljom.Pa tako do Svinjareva,Save i mora crnih.
   Pjevamo ga.Pijemo ga.Bijemo ga.
   Radoznao huci i ko dijete srlja u carsiju,osiromasenu koliko nepravednu prema sebi,gubeci smaragdni amanet,bogatstvo i sklad.
   Stao sam na mostu zagledan u tebe brate,u sebe,i nisam se dao otjerati kao ni ovaj zacarani zivot cestitog covjeka bulbula na obalama zelene vijoglave rijeke.Nestalo je mnogo toga kad i didova i majki,beskarnih adeta.Sita je bila zemlja i nedopjevana pjesma,a slika pusta i posna,nedoslucena.Povjerio sam se mokrom papiru i radoznalosti.Vjecnost manje moze od djecije radosti.Proljeca i jeseni,deveranja i rubini nase krvi pretakali su se iz majke u kceri  do nasih dana nemilosrdne potpunosti.Obale,ko dva oka u glavi,gledaju uzvodno i nizvodno u vrijeme,premoscuju prolaznost ljepotom ljudskog roda,plodovima ljubavi.
   Vrbas,Prvi gradjanin staroga grada,ponudio mi djugumicu i zedj,a ja njemu i njegovim medjama,svjedocima raskosi,obalama,moj pogled kroz suzu akvarela.
 
                                                                                                                                       ALOJZ CURIC
 
     
     
       
     
       
   
TEKST IZ KATALOGA(pozivnice) IZLOZBE "OTVORENA KUCA"GALERIJA"SEHER" - juli 2003.god.
 
  Bijelo okrecena galerija,divanhana,iznenadjuje nad rijekom,koja sa planina kotrlja grumenje zlata.
   Jedna obala Tabaci,a ona gornja Sitarija,po sitar sedri,talogu ljekovitih voda.
   Ona saptom iz lisca i cvijeca docekuje i njedri goste,po starinski blagosilja,i kad ne shvata pomiluje nove sadrzaje srcem docikna,skromna  ,svoja,skrusena i milostiva igracka djece,gospostveno skladna i mudra,stoljecima kazuje:
   Utuviti,da valja prijatelja sacuvati,ko oko,ko dusu,ko vodu,kruh i pjesmu.Ko jedini zivot od radosti
 
       Iz teksta ALOJZA CURICA za predgovor u katalogu 2.Umjetnicke kolonije Seher 1991.god.